Godišnjica Nikole Čupića

КАКО СЕ ОСНОВАО ТУРСКО-СРПСКИ ЛИСТ „ПРИЗРЕН“ – 311

требне наредбе. Полазећи на пут по вилајету, понео је собом и неколико бројева „Призрена“, који је, како рекосмо, почео скоро излазити. Кад је Сафет-паша дошао у Ниш, он је између осталога упитао прве нишке грађане, а именом баш Мику Адамушевића: да ли могу да читају, и разумеју оно што пише „Призрен“2 На то му Мика и сви остали одговоре, да је то њихов језик, којим говоре и којим су их матере научиле, зато га потпуно и разумеју.

Сафет-паша је тада продужио пут по своме“ валилуку, и свуда је добио од хришћана благодарност, што званични лист валилука излази на њиховом језику. Он је прошао том приликом Пирот, Лесковац, Врању, за тим је обишао цео садањи (а и тадашњи) скопљански мутесариФлук, који сачињавају: Куманово, Кратово, Штип, Радовиште, Кочање, Криворечка Паланка и др., и дошао јеу Скопље. Ту му дођоше у конак да га добродошлицом поздраве неколико хришћана мештана, међу којима беше некакав Тодорча, ћурчија. Поред осталог разговора, СаФет-паша се хваљаше, како ће сваког дана бити све боље у његовом вилајету, а између већ постигнутих успеха на побољшању стања, он рече да је и то, што је покренуо лист „Призрен“. Тодорча ћурчија био је потплаћен бугарском пропагандом, и за 150 турских лира беше се одрекао своје српске народности, и примио бугаризам. Због тога он и одговори Сафет-паши, да је то добро учинио што је покренуо у Призрену лист, али је рђаво што га, — вели — ми не разумемо, јер није на бугарском језику. Видевши паша дрскост Тодорчину, сети се да су то бугарски плаћеници, па одмах нареди људима својим да нађу једног хришћанина, првога кога сретну на улици, само да је писмен и родом Скопљанац, а Тодорчу и његове другове задржао је и даље код себе у конаку. Није ни десетак минута протекло, а пашини људи