Godišnjica Nikole Čupića

16 С МОРАВЕ ПА ВАРДАР пуманова допрло. И гостионичар има, који се мало нешто разумевао у европскоме реду. Лепа је и заслужује пажње и општинска кућа у Куманову. Она је начињена с намером да послужи у ратна времена за болницу. Иначе су ми се улице у Куманову учиниле пространије него обично у турским варошима, много пространије него у Врањи и у другим местима која смо ми у последње време од Турака узели. Од наших места Куманово би; може бити, највећма личило на Лесковац. Ходајући по улицама и по вароши видео сам, како су простори међу појединим улицама испуњени дивно обрађеним и добро наводњеним баштама. Ма да се покрај пута види сама голет и пустош, јер је, рекао бих, карактеристика турских путова да су далеко од села и од насељених места, овде је свет раден и вредан, марљив и чуваран, а врло консервативан у својим навикама. Турски кајмакам казивао ми је сам, да нема ни парница ни спорова осим малих сукоба о водама и о захватинама земље, опет знак чуварности и љубави к тековини, која је међу нашим народом тога краја ванредно развијена,

У Куманову се налазио и владика скопљански Пајсије. Он се својим пословима по епархији бавио у манастиру св. Прохора, који од Куманова није далеко, па је одатле свратио у Куманово. То је стар, сухоњав, висок човек, још добро држећ, који се свуда међу народом по овим крајевима правио као противник Бугара и наш пријатељ. Становао је у кући проте кумановског, где смо му походу вратили. Мала је то и ниска кућица, унутра у авлији. Осем простора за свакидашњи живот, има одвојена намештена соба за примање. Ту су и нас увели. Нискост и куће и собе опомињала ме е на некадашње шабачке куће, које сам у детињству познавао, а данас ме је зачуђавала једнакост грађевине, намештаја, накита и свију појединости, које су се до пре кратког времена