Godišnjica Nikole Čupića

с МОРАВЕ НА ВАРДАР

У2 |

лепој, обилатој, чаробној природи начинили они Европљани, који су у оскудној и суровој клими средње Европе знали да начине познате дивоте модерне слеганције и уживања, у лепоти, сразмерности, висини и у пуноћи ваздуха и светлости. Овога ваздуха и светлости онамо нема ни за које новце, али опет, по злој судбини, овде нема ни оних руку, ни оног укуса, ни оног умења, макар да племена која овде живе нису ни мало ни без вештих руку, ни без укуса, Али као да оно велико умење недостаје, оно умење што из ничега, тако рећи без џаре и динара, организацијом и сабирањем ситне финансијске снаге, чини чуда којима се ми дивимо, пред којима уздишемо и не знајући како и она доста лако постају онде, где се нађу и добро примене спасоносна начела која су данашњу Европу преобразила.

Али да оставимо Вардар и да погледамо у варош.

Нема начина да се за вароши и крајеве у Турској сазна прави број становништва, макар да су статистички подаци те врсте турској држави потребни исто онако као и свакој другој. Кад сам запитао мутесарифа (вице-губернатора) скопљанског колико има у Скопљу душа, одговорио је да има 15000, а кад сам га запитао, колико има кућа, одговорио је да има 4000. Ако се узме да је душа пет пута толико колико кућа, као што обично рачунају статистичари, онда би изашло да у Скопљу има 20000 душа. Географи које сам горе наводио, узимљу да Скопље има 26000 душа, што ми се чини много, ма да бих по свему узео, да је сад у Скопљу веће становништво него ли у Нишу. Леон Хугонет у књизи Га Тигфиле теоппце |(Рагз 1886) стр. 145 каже да у Скопљу има 30000 становника. Он је у Скопљу био у самом почетку 1878 године, пробавивши на 15 дана у њему. Хан је, по белешкама из 1858, узимао за Скопље 20800 становника. Енглескиње Макензијева и Ирбијева у своме