Godišnjica Nikole Čupića

с морАВе на ВАРДАР 35

путу по Турској, извршеном неколико година позније од Хана, забележиле су о становништву Скопља ово : „Мусломани који воде своје порекло још од азијатских насељеника казују да је варош од пре имала обично око 6000 кућа; а ово је тек само половина онога броја, за који хришћани тврде да је био. Скопље је опало место, јадно и жалосно; становници му једнако болују услед нездравог испарења неисушених баруштина“,') Француски консул Васа, који је био наименован у јесен 1812 за Приштину, али се у том месту није могао одржати, писао је у једном извештају својој влади од !. Октобра 1812 да је Приштина варош од 8 до 9 хиљада душа, а за Скопље бележи само 15.000.

Међу тим има спомена који нам Скопље цртају као варош далеко лепшу и већу. Византијски историк Нић. Гргур имао је прилику видети Скопље одмах пошто је стално било дошло под српску власт. И он га зове час полис час подумоу. Шолассу њему: Цариград, Солун, Дренопоље: ло2јуо» су му: Драма, Дидимотик, Галата (код Цариграда) итд. То значи да он већ Скопље меће у ред мањих места, али без потпуне одлучности. Лаоник Халкокондила, који је Скопље познавао већ као турску варош, даје му стално назив лас. Један млетачки путник од 1559 године овако описује Скопље: „Скопље је, вели он, варош велика; нешто на равници, а нешто на лепом брежуљку, и броји 28000 кућа. > Куће су, по тамошњем начину, саграђене од земље, али доста добре. Има четири прекрасне џамије, покривене оловом, са више кубета. Кроз сред вароши тече река која се зове Варда, доста,

ју чЧ. Мијатовић, Путовање по словенским земљама Тургке у Европи. У Београду 1868, стр. 103.

=

2) Рачунећи по 5 на кућу, то би изнело 140000 становника, » 3ж