Godišnjica Nikole Čupića

38 С МОРАВЕ НА ВАГДАР

утврдио у некој долини западно од вароши, на два сата од царске војске, од вароши удаљен на толико колико треба да би избегао кугу. Октобра 16 (26) у вече Пиколомини нареди војсци у стану неко весеље, при којем се и из топова пуцало, Кад Турци код Скопља чују те топове, помисле да царска војска напада, и нагну бежати куд је који знао. Пиколомини пошље за њима одељење од 200 оклопника и 400 драгона, који их стигну и нанесу им знатне штете. Остане на месту на 100 мртвих, а на 200 Турака и Јевреја падне у ропство. Сав турски пртљаг падне у руке царевој војсци, и ослободе се многе хришћанске породице које је паша насилно био повукао са собом. Користећи се ноћном тамом, Махмуд-паша међу тим продужи своје бегство кроз Скопље, а сутра дан 17 (27) Октобра Џиколомини пошље пуковника грофа Чаки-ја да развиди напуштену варош. Чаки одмах јави, да се у Скопљу нигде човек видети не може, да је у вароши, међу тим, пуно свега што за живот треба, и да стоје отворени многи трговачки дућани, пуни свакојаке робе. На то Пиколомини крене напред до подграђа, намести свој чадор не далеко од подграђа, и сам пође да развиди варош, не обзирући се много што у њој мори куга. С почетка је Пиколомини мислио да остави преко зиме у Скопљу пуковника Штрасера са 3 батаљона, са оклопничким пуком хановеранским и са Чакијевим хусарима. Али после Пиколомини промени тај план, нарочито с тога што је варош превећ раширена. И пошто је наредио да се из вароши изнесе сва храна, заповеди те је 17 /27) Октобра са свију страна запале. Од 10—12000 кућа, неких 40 џамија и 7—8 великих трговачких ханова. мало је што остало.') У извештају једнога аустријског

:) Види Гле Каљзегисћеп !а Арђатеп 1689. Уоп Напре-

тапа Оегра. Миће псеп дез К. К. Кпегз- Агећјуз. Меце Ројре П. Вапд. УМЛеп 1888, стр. 134—139.