Godišnjica Nikole Čupića

| ез је

официра из оног времена ово је написано о Скопљу. „Скопље је разбачена варош која није много мања од Прага, или је управо толико исто велика. Нити има зида ни шанца унаоколо, већ само градић с маленим ровом и на неким местима обичан насип од земље. У осталом су биле ту многе сјајне џамије и пространа здања, али на источни турски начин, све од дрвета, осем што су темељи или приземни кат до првога од камена и цигље. Даље унаоколо било је лепих башта и чесама, у различитим крајевима Скопља, чега ради је било пријатно погледати га. Варош се налази у пространој равници, веома у свачем родној и добро обрађеној. Налазило се у Скопљу на 60.000 становника, где се броји и 3000 Јевреја“. ')

То је Скопље које је гроф Пиколомини без икакве потребе лакомислено запалио. Пламен је прождерао сву дотадању тековину, и може се казати да се од тога ударца Скопље ни до данас није опоравило, јер се ни за 200 година које су следовале оној несрећи, није могло подићи на ново до онога стања које је пре тога пожара имало2 >) Г. В. Карић ми је казивао да се и сад виде неке старе џамије уз долину Сераве, више садашњега Скопља. То су останци Скопља од пре 1689 године. У томе стању опадања Скопље се налазило тако рећи до пре двадесет тридесет година, до пре последњих ратова и до грађења железница, у којима ће се, може бити, наћи снаге да се стара знатност те вароши из прошлих времена поврати, Како су политички догађаји последњих година Турке непрестано потискивали к југу, Скопље је расло тим новим насељеницима, и сад је у њем

ђ) У наведеној књизи, стр. 139, извађено из парскоаустријског ратног архива.

2) И Пиколомини је платио главом ту своју несмислену наредбу за Скопље. Мисли се да је приликом походе у Скопљу окужио се, јер је десет дана касније умро у Призрену.