Godišnjica Nikole Čupića

4() С МОРАВЕ НА ВАРДАР

више Турака него хришћана. Хришћани су ипак заузели најлепша места у вароши. Они су већином покрај Вардара. У подграђу с јужне стране Вардара, које је најновије, и према линији железничкој, хришћани су. Нисам могао разабрати за право име тога подграђа. Једни су ми казали да се зове Гали-бегова махала, по богатоме Гали-бегу којега је била земља и који има на сто села, чилика; други да се зове Јеђупска |(т. ј. циганска) махала, пошто су ту у почетку Јеђупци становали. Јевреји су заступљени и сад приличним бројем, и живе испод града, покрај Вардара, у најгорњем крају вароши с леве стране Вардара. Турци као обично, живе према брегу и у околини града. Утицај и присутност Грка види се у неколико натписа на радњама. Али је у рукама Грка главна, културна артерија, железница Солун — Скопље. Од кондуктера па до шефова станице на тој железници готово су сами Грци. Један ми је од њих говорио како се тим мирним, тихим, неосетним радом најуспешније ради и за политику и за народне аспирације. Он има право, барем према онима који време проводе с једне стране не радећи и не учећи ништа ни од пријатеља ни од непријатеља, 0 друге пак не престајући клати се међу собом и један на другога кривицу пребацивати. Од оваких бранилаца и претендената може се одбранити ко год хоће, све шалећи се и певајући!

живост саобраћаја и живост на тргу коју сам могао посматрати и на дан пазарни, о чем ћу после говорити, прилично помажу да се позна и округ и величина места. Споменици каквих нема у другим местима, сведоче о знаменитости средишта, о коме и историја од давних времена казује, и које је већ самим природним положајем обележено. Све висије и сва поља и долине међу вардарским теснацем код Демир-капије, међу Качаником, Грделицом, и међама Струме, Дрима и косовских