Godišnjica Nikole Čupića

362 ПРИЛОШЦИ БИБЛИОГРАФИЈИ СРБУЉА

МЕ = 1 Ш Е

изишла је моја оцена у „Стражилову“ 1898. бр. 38. и 34.) и др. Ј. Караска: Сеђупзку окфојећ.

Ну све те расправе само су материјал за библиографију србуља, којих ће бити око педесет. Пошто још ни близу није сав материјал скупљен ни процењен, природно је, да не можемо још имати добре библиографије: због тога се код нас и није још нико подухватио, да је напише. То је покушао Рус Каратајев (,„Описан!е славано-русскихђ книгљ“ у Зборнику руске академије, том 84., бр. 2.), он је начинио списак свију књига штампаних ћириловеким словима до год. 1652. са предговорима и поговорима. Ово је, до данас, без сумње најбоља и најпотпунија библиографија и наших старих штампаних књига; али се и код Каратајева налази доста мана, нетачности и погрешака, тако, да простим прештампавањем онога, што има у овом делу о нашим књигама, не бисмо могли бити задовољни. да добру библиографију треба сваку књигу свестрано проучити и потанко описати, и кад тако буде сав материјал скупљен, моћи ће се приступити библиограФијском раду.

Код нас се у том правцу већ радило. У Гласницима (56., стр. 354.; 44., стр. 258.; 63., етр. 198., 200., 206.), у Летопису М. С. (160., стр. 18., 24.) и у разним књигама, списима, листовима и часописима („Јавор“, „Стражилово“, „Босанска вила“, „Бос.-Херцеговачки Источник“, „Просвјета“ и т. д.) — има доста

аћих и дужих бележака и извештаја о србуљама. Где з (у „Бос.-Херцеговачком Источнику“ врло често) се лазе подробни описи србуља, али је то све тако не-