Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛБАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХЛУ НО ХУ ВЕКА 39

мој –— – инв = — поета и и аи аи ананас њива = – =

„ми се лепа као и отоич, ако не јоп лепша. Бејах „пришао тако близу, да ме опоменуше да се тргнем „натраг, и чини ми се да јој се нема шта локудити „мањ што маже лице, а без икакве потребе, јер је и „лепа и бела. У ушима имађаше, и у једном и у дру„гом, ободце широке и равне, од злата, окићене драгим „Кажењем, али рубином више него другим. И оне друге „две госпође што су биле с царицом, попете се на коња „као и она. И оне су биле врло лепе, а одевене огр„тачима и шетирима, и по том одоше у двор Влахерне“ (стр. 155—157). Још неке ситнице из тадашњега цариградског живота наведене су у скицама о српској војсци', те их овде нећемо понављати, да би нам више места, за, што друго остало.

Ш. Из Цариграда се Брокијер кренуо са Бенедиком Фурлином, послаником војводе Миланског, који је ишао султану у Дренопоље, политичким послом. Посланик је путовао са седам људи и десет коња, „јеру „Грчкој треба са собом носити све што може на плуту „затребати.“ Посланство не застане султана у „Дренопољу, и крене се одмах к њему у Сер, где рекоше да је отишао. Султан тај не беше нико други до Мурат, за кога је, на скоро по том, имала поћи Мара БГранковићева. Пређу Марицу на лађама, и у једном селу не далеко од реке сретну 50 вултанових жена са 12––16 ушкопљеника робова, који су жене те из Сера у „ренопоље натраг пратили. Од њих разабраше да се и султан спрема натраг. Они ипак продуже да му путују на сусрет, и сретну га у неком месту Јени-Базару, пред Сером. Султан је путовао с мањом пратњом него што то обично бива, крећући се полако. Опет је уза њ био

' Стара српска војска. Из „Гатника“. Београд, 1809. стр. 115—116.