Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХТУ И ХУ ВЕКА 41

ЕЕГ

да тим (стр. 181) настаје опис личности султана Мурата. „Човек је то, као што сам већ казао, гојазан, „ократак, лица спљоштена као у Татара, носа доста, „великог и кривог, очију доста малених, јако мрка „лица, великих образа и округле браде. Кажу ми да „је добре нарави, благ и лак на давању чинова и но„ваца. Још ми кажу да ни за рат не мари, и тосеи „мени тако чини, јер кад би он хтео да употреби ве„лику силу и велике дохотке, којима располаже, могао „би лако вилна освојења учинити при слабом отпору „који би му се од стране хришћанства указао.“ Наведавши неке податке о доходцима и о саставу војске, по којима је Румелија (европска страна царства) дужна, била давати 30000, а Азија 10000 војника, а султан је уза се држао 5000 које коњика које пешака, БроКијер наводи како се та војска морала сама издржавати, тако да је п скеларину на Калипољу (при прелазу из Азије) и на Дунаву (кад би се преко Дунава у рат ишло) морала плаћати из свог џепа. То је била војска спахијска, коју су спахије биле дужне стављати на расположење султану од доходака које им је султан даровао. Ако ли је требала већа војска, могло се дићи и на 120,000 у Румелији, али под најам за 5 аспри коњик, а за 5 пешак, само од тога једва половина, може бити потпуно оправна (с коњем, штитом и сабљом), а друга половина не носи ништа друго до батине. Није друкчије ни с онима из Азије, само што њих више цене, и донста су страшнији (стр. 185).

Још Брокијер казује (стр. 153) да је чуо како султан много троши на лов и на лтице, и како је чуо да има више од хиљаду керова, а више од две хиљаде птица, од којих је многе и сам видео. „Највеће задо„Вољетво налази у нијанчењу. Мили су му људи који „Добро пију, а говорили су ми да и он сам пије добро,