Godišnjica Nikole Čupića
ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГШЋ У СРБИЈИ И У софи 97
Од Цариброда воз се за мало држи Нишавине долине, па онда скреће у десно, уз речицу Јежевицу, која тече чувеним Драгоманским богазом.
Из тога богаза изишавши већ горе на теме, железница оставља лево село „Фрагоман, од којега је Јежевички теснац и прозван „Фрагоман-богаз, а десно три брдашца, која сезову Три Уши. Одатле већ настаје чувено Софиско Поље, које траје 12 сата старога коњичкога хода, и које се пружа онамо чак иза Софије.
Одатле се лепо види планина Витоша, која, се с југа издигла и готово наднела над Софију, а поред Витоше онамо у даљини, овде онде, плаве се највиши висови Риљске Планине.
Некако на ередини Софискога Поља, где су се брда с једне и друге стране примакла једна другима, налази се село Сливница, које су Турци звали Алкалија.
Од Сливнице на југо-исток Софиско се Поље веома шири тако да ће оити најшире између села Бојане и села ЛДрагољеваца право преко Бугарске престонице.
Сва та голема раван са свим је гола; нигде нема, што оно веле, ни трна ни грма. Што је било летине, то је већ све обрано и дигнуто, а како давно није падала киша, то ге само црни сува испуцала земља !
Влак стиже на софиску станицу у 11 часова по нашем сату, а у 12, по сату бугарском, јер се Бугари држе цариградског времена.
Наше путнике на софиској станици дочекаше многи софиски професори и књижевници, међу којима неки су били Јагићеви ученици, а неки су се
ТОДИШЊИЦА ХУ. (