Godišnjica Nikole Čupića

ЦРИДОЗИ К ИСТОРИЈИ КЊИЖЕВНОСТИ 141

Рад Би с тобом уживати, И накжки пребикати.

Али дале часа немам,

сра умрети драга морам. А Бо сада на смерта идем, Да прелктни света шстакимл. Теба остакла сада у тези, М сердечнои горкои сези. Растасм се ТЕломА С ТОБОМА М серце те носимл СОБОМ. Конеца дође мога ЕЖКА,

АхА сладкога твога цећта. Приспк време мог смерти , Дане данаса а ће умрети.

обпргга кможа глагоан ;

(О сепрдже сладки драже, Аша мол изнеможе. Како ћу се стобома растата, И несрећна накЖка шстатћ. Лудовиче ККнечничг, ЛА францески мечениче. Нока меченика ти постасша, Слаки шбнеца пака достасша. Хреттанћише име носишћ, Кога крлла подеерће ша. Лул францић земло кКлета,