Godišnjica Nikole Čupića

ПРИЛОЗИ КО ИСТОРИЈИ КЊИЖЕВНОСТИ 155

Гори. 18961. године постао је заступником скопљанскога митрополита за врањски округ, и у том је звању остао од 18970, до постанка бугарскога Егзархата. Тада је прешао на страну бугарске пропаганде. Стања је био доброга, те је могао често да прима на конак путнике еловенске, обају реда.

Никола је био по нарави својој тих и вредан човек. Читао је непрестано и писао. То се види по остацима његове библиотеке.

Библиотека се Николина састојала из, без мало 100 разноврсних дела — наравно садржине побожне и, махом, потребне црквене књиге. Те су. књиге нешто, после његове смрти, разнели свештеници, нешто његова ћерка Стојна испоклањала. Од свих књига, које су до мене дошле, извадићу као важан прилог за науку само ово:

А) Штампане књиге. Од њих ћу споменути само ове две србуље. |

а) Требник, Србуља, не зна се кад је, и где је штампан, јер нема ни почетка ни свршетка. Колико је важан као србуља, још више је важан што га књиговезац изнутра- повезао неким старим српским рукописом. На корицама, изнутра, може се са тога рукописа прочитати оволико :

„.. „Ећ, црк ираклиог прила

=----- хаганже скмтекми, Заго

......начелникћ. оуећда КЕ

...... МБ БЕЖЕ ЊЕ ГгЛОуБИНОК,

Ке Бикнна“ и гаже сБррб