Godišnjica Nikole Čupića

158 прилози ко историји КЊИЖЕВНОСТИ

законо| дакцоу. Ог неми коупинок |рождљетво (рожњтко) прнодењин. ећ наше ЕЋ | Рини на пКнминсемањк(ч)јнмими|келнч а нем: | |Беодрвднокентв нуретђ Амкростн ко . њршфешкоу же. Како пркмоудростњ идглвењ . надева | ндркскмћ БРоноснњи Фић . веже покћрк теврдоств — — — —

Готово у средини овога требника има један запис, изгледа. стар, али је пресечен, коричећи књигу, те се не може ни реконструисати.

6) Друга је србуља аисалтир. Ни псалтир нема нити почетка нити свршетка, нити пак каквога записа. Остале су, штампане књиге, као што напоменух раније, апостоли, јеванђеља, акатисти, жи“ тија и тако даље, а међу њима има и Митрополита Михаила: „Пастирска поучен!а пракославнима христаанома на ске неделћи праз никепрекогодине“, у Кеограу 19360; „Бокварњ слакенскагџ азика писаним, Марка деодорокича. К:гч 1792, и тако даље.

) Писане књиге. М њих је било достау Николинеј библиотеци. И од њих су много разнели сродници и пријатељи. Ја сам дошао до ово неколико ;

а). „Јеванђеље. Писао га је, управо преписао га је Никола сам. Има потше. Препис је са рускоцрквенога. Формата малога а врло лепога рукописа. По томе се може тврдити да га је писао у младости.