Godišnjica Nikole Čupića

из СВОЈИХ УСПОМЕНА

2

опет да је она превећ недовољна за самостално кретање у животу.

Преда мном тада беху отворена два пута: један ме је могао одвести у школу — за учитеља, а други у цркву — за свештеника.

За свештеника био сам још млад и, поред тога, живео сам у нади да продужим своје школовање. . _ Зато одаберем, бар за време, службу учитељску. Године 1800 Србија је, за управу основних школа , била раздељена на два школска круга: Источни и Западни.

У Источном кругу бејаше Директор основних школа неки Петар Радовановић, а у Западном Др Милован Спасић, у чију је школску област и мој Рипањ припадао.

да својега бављења у Београду, нађох се с једним својим школским другом, родом из нсточнога школскога круга, и он ме склони да иштем учитељску службу у источном школском кругу. Тога ради обојица одемо Директору Радовановићу.

Разгледавши наша сведочанства. Радовановић нам рече:

— Дођите ми сутра, у по дне!

Ми дођемо тачно.

— Још нисам готов, рече он: — дођите сутра, ујутру!

Дођемо.

— Спава Господин, вели момак: — дођите доцније ! .

Дођемо доцније.

— Мало пре измакао је, вели слуга.

Тако смо му одлазили и враћали се неколико дана. Најпосле мени се то досади, па одем Ди-