Godišnjica Nikole Čupića

из СРБВИЈАНКЕ 169

= но њој

Обично каква неприлика у животу, која се туђом помоћи срећно савлада, везује побратимство. У Црној Гори и Херцеговини оно је и данас у великом уважењу Тамо се оно чак у цркви везује. На име обучен свећеник обојим побратимима очита најпре нарочиту молитву, па им онда пружи часни крст, те га целивају. С овим је свечаност побратимљења. свршена.

4, помајчивши (помајчив) Анђелију благу;

Помајчити у Срба значи, да неки човек из превелике благодарности узме једну жену за метер, па је тако целог века слуша и поштује. Он њу зове помајка, а она њега посинак.

Анђелија Симовић (1774—1817) била је жена Милутинова. Она је рођена у Сарајеву од оца Срдана Срђевића, који с Гацког (Херцеговина) беше онамо дошао. па се онде настанио, оженио и нешто трговао. По своме оцу Анђелија је била праунука познатога херцеговачкога јунака Баја Пивљанина, који је као пераштански сердар, а у млетачкој служби, — са целом својом четом од тридесет другова на брду Вртељци погинуо [1691)%;, кад је Цетиње од Турака бранио.

Анђелија је одрасла у Фијуми (Ријеци) код материне сестре, која беше онде удата за неким трговцем из Сарајева. Тамо је она свршила српску и талијанску школу, те је тако научила оба језика у писму и говору. А пошто се вратила у Сарајево и навршила шеснаест година, отац је удао за богатога Мулутина, који је с њоме дуго и врло срећно живео.

Била је врло лепа, и ведрог духа, благе нарави ни побожна жена. На уредност у живљењу, понашању и одевању много је полагала. У опхођају са сваким била је љубазна и опако уљудна, како је то изискивао појам о правој отменој сарајевској госпи онога времена. Волела је народне песме, као и њен отац, пак је и многе знала. Често их је певала сину Сими, као што је то чинио и дед Срдан своме унуку. Зато је ва-

однио == - | – —

#) Гроб Бајов и данас се види на Цетињу испред Влашке цркве, коју су саградила два брата Владимир и Владислав, пошто су из Старога Влаха ускочили у Црну Гору. Не зна се тачно, кад се ово догодило.