Godišnjica Nikole Čupića

[70 из СРБИЈАНКЕ

љада о Анђелији њен син тако често и увек с неком неописаном милином причао.

Њена рођена сестра Анета била је удата за сарајлијом ЈеФтом Христићем који је за Карађорђева времена у Србију дошао и ту као београдски „полицаја“ служио до 1813., па онда у Кишињев отишао. Овде је он још 1826. године живео са женом и сином Макси– мом, који је тада био ђак вишег училишта у Њежинску. Сви су у Кишењеву помрли.

Једна Анђелијина сестра од ујака била је мати Ђорђа Бесаре из Сарајева, који је још под Карађорђем у Србију прешао, па 1813. у Хотим (Бесарабију) отишао, од куда се опет вратио, те је за владе кнеза Ми-– лоша постао управник Крагујевца. Као такав Ђорђе је кнезу често читао Симе Милутиновића Историју Србије од 1813—1815. године.

Био је отац дугогодишњег чиновника министарства просвете Панте Бесарића, који је у своје време као добровољни глумац доста помагао, да се у Београду однегује љубав ка позоришној уметности.

Опет нека Анђелијина сестра од тетке с материне стране била је мати сарајлије Тодора Хербеза, који је као пропали трстански трговац још под Карађорђем у Србију дошао. И он је 1813. у Бесарабију отишао, па се отуд вратио, те под кнезом Милошем постао хазнадар, а доцније и државни саветник.

Најпосле друга једна Анђелијина сестра од тетке по материној страни била је удата за стрица познатога Димитрија Давидовића. Њен син Ђорђе био је дугогодишњи правозаступник српског добротвора Мише Анастасијевића. Своје српске кости Анђелија је оставила у Китењеву. %5) хваљи (али, слави) са свима свјема) се љуби кнез Максим,

46) милине (драгости) сви су се расплакали,

%7) је био бив, бивши) српскога српска) искренога срца,

#%) ојађеник (јадник, бедњак, невољник) одбранио (обранио, сачувао) окривљења :кривди, кривде, кривице),