Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ _ 171

89) јаче (већма, дубље) од ножа усеца (ујазвја, задубину пара).

, јунаку се, али (него) правоме (истинскоме),

), припомоћ и срећа (удаћа) нађе

ј, свему одолети (одољет, одупрети се) мажар (да) би (6') и туговања (туге, душевног бола) стало,

33) свету (свијету) кроз (кроза) живот пун муке (мучни). | 5). Велизара Јустинијан моли,

Овде се Фигурним говором циља на то, да је оном неправедном осудом увређенога кнеза Максима сам Карађорђе исто онако за опроштај молио, као што је зар негда цар Јустинијан Велизара.

Велизар (506—565), велики и заслужни војсковођа под источно-римским (византијским) царем Јустинијаном, био је словенског порекла и, како се мисли, родом из Дарданије. Дошав у Цариград он је ступио у цареву гарду, у њој брзо постао заповедник и као такав се ускоро одликовао ратовањем по Азији против Персијанаца. Због тога је Велизар и био постављен (529—530) за врховнога заповедника целе царске војске на Истоку.

За тим је срећно ратовао против Вандала у северној АФрици (533), па одмах против Гота по Сицилији н Италији, коју је целу покорио византијскоме скиптру (536—554). Зато је Велизар као победилац Вандала и Гота свечаним тријумфом ушао у Цариград, што је тада било врло ретко одликовање за једнога војсковођу.

Опасност од Персијанаца поново га позва ва исток, где је од њих отео Антиохију и Јерусалим, но отуда је био натраг позван због неповерења царевог.

Ускоро је Велизар опет био послан у Италију, где је многе градове покорио, па и сам Рим (547). По овде свршеном рату он је на своју молбу у Цариград повраћен био, уступивши врховно заповедништво сплеткавоме Нарзесу. Од тада је неколико година у миру живно.

Велизар је неоспорно стекао огромне заслуге за цара и отаџбину. Јер он је спасао цару живог и престо за време оне велике Ника-побуне 532), у којој је 30000

сеца, у Е) , 52

~