Godišnjica Nikole Čupića

174

из СГБИЈАНКЕ

— — —–- = —— = + –— =

ничким велељепијем. Зато је многи и данас сматрају као узор византијске црквене архитектуре.

Јустинијанову узориту хришћанско – самодржавну владавину такође је Прокопије описао.

35), ако м слепога (слепа), и просећега (просећа; хлеба (хљеба, леба),

Ово се односи на ону гатку, по којој је тобоже неблагодарни Јустинијан Велизара у затвору ослепио, па га онда пустио, те је по византијској царевини ишао и просио хлеба.

36) опрости (прости) осрамоћење (обрукање) т. ј. Да му опрости оно страшно осрамоћење:

%7), вечна, вечита је (ј') врлина (врлост), док је под Богом света,

38) да руководи (руководит, руководити) људе

59), ка небесноме (небесному) н ка (к') беспорочноме

%0), једноме, небесном (вишњем), та бесконачију (бесконечију, бескрајности, Богу)...

%') узсјајити (узасјати, засијати високо, заблештати сјајем у висину) мора,

62), макар (да) било (6', би) иза (из') гроба. самога (сама) т. ј. Кад год било, макар и после саме смрти,

93) савести (совјести' т. ј. Да саслуша правда, како јој се жали савест,

6.) увреде (увређења, вређања) исте.

65) обет (објет, завет) нашој (нам) је души т. ј. Блага слутња је завет нашој души,

бе), којим садашње се (с') за вечито (свагдашње) везује (спаја) т. ј. Којим се садашњост за вечитост везује,

Овим је казано, како по завету слутимо, да сва наша дела, која у садашњем животу извршимо, остају свагда и после наше смрти. Т»ква наша слутња јесте управо вера у вечни живот.

%') претвара (пречиња, преобраћа) жалост (печал) у весеље.

Овим се каже, да вера у вечни живот претвара нашу жалост у радост.

Драгутин (С. Милутиновић