Godišnjica Nikole Čupića

172 из СРБИЈАНКЕ.

о ___———-

побуњеника у самоме Цариграду побно; а царску пре стоницу одбранио је од изненадног напада Хуна и Словева (539) Њих је одбио једном војском, коју је сам на брзу руку скупио и предводио. |

Но и поред свих ових заслуга Јустинијан је Велизара лишио сваког достојанства и бацио га у тамницу '562;, што је тобоже био умешан у некакву заверу против њега. Велизар се оправдао и као невин пуштен је био. На скоро после тога он је и умро (565;.

Живот му је описао Прокопије, бивши његов тајни писар. Но у овај животопис Велизаров унесене су и неке невероватности, из којих су доцнији песници иззели многе дирљиве гатке. |

Јустинијан !527—565), после Константина извесно најзнаменитији византијски цар, био је словенског порекла и родом Дарданац. Он је на престолу заменио свога простог, али јуначког, побожног и по кривудавим стазама дворских сплетака веома вичног стрица Јустина, (518—527, који га беше узео за помоћника у владању. Као такав Јустинијан је добио прилике, да се својим мудрим понашањем допадне не само Сенату, него и војсци, свећенству, па чак и свему народу. Зато се сви и обрадоваше његовоме ступању на царски престо.

И доиста Јустинијанова владавина, у којој је великог утицаја имала његова духовита, властољубива, но и осветљива супруга Теодора, негдашња порочна глумица са острова Кипра, — била је за византијску државу у свакоме погледу епохална. Јер частољубиви, горди и властољубиви Јустинијан свесно је тежио, па свима срествима и постигао ове две главне сврхе: Подизање угледа престола појачањем неограничене власти и окрепљење државе изнутра.

За постизање оне прве своје сврхе он је укинуо конзулат и сенат као последње остатке римско - републиканских установа, а помоћу Велизара све је своје противнике утаманио у познатој Ника-побуни. Овим срествима неограничена власт царева, као највиша у држави, доиста је била утврђена, али уједно.и постављен темељ оном источњачком деспотизму, који је доцније онако често спречавао здрав живот државе.