Godišnjica Nikole Čupića

из СРБИЈАНКЕ [73

А да би и унутарње окрепљење државе као другу своју сврху остварио, Јустинијан је одржао као једину владајућу, али од царске власти зависећу православну цркву, ради чијег је ојачања свом силом гонио и требио свако друго верско учење, које би од православља одступало; створио је јелан за целу државу важећи законик и уџбеник права (корпус јурисј, који је по његовој наредби саставио министар му Трибонијан са другим знаменитим правницима; и најпосле поред свега тога је земаљско благостање подигао потпомагањем рукодеља, индустрије и трговине. Јер из Хине је Јустинијан први добавио свилену бубу, одомаћио је у својој држави и тиме положио темељ оној јакој свиларској индустрији по варошима, а особито у Цариграду, који већ увелико беше седиште живахнога рукодељства од сваке врсте. А за брзи пренос како свилирских. тако и других производа, нарочито уметничкозанатских, Јустинијан је саградио читаву мрежу добрих путова.

Поред свеколиких ових брига о држави Јустинијан није пропуштао, да у исти мах задовољи и своју личну жудњу за источњачким велељепијем, раскоши и ратовима, које је до душе срећно, али и сувише често водио. Све то да би могао подмирити, он је нашао једини извор у великим порезима, који су византијске држављање онако исто тиштали, као и самовоља многих чиновника.

Но и при свем том византијска царевина под Јустивијаном била је не само највећа, најсилнија, најбогатија, него још и најобразованија европска држава, Јер једино у њој беше се очувало знање, књижевност пи уметност елинско - римска. А уметности, особито архитектура и сликарство, беху у неком новом правцу чак и свој врхунац достигле. како се то могло видети на оним велељепним здањима од сваке врсте, којима је Јустинијан украсио Цариград као престоницу своју. Међу њима је било нарочито више цркава, од којих се св. Софија (532—537) знатно одвајала како својом величином и скупоценошћу одабраног градива, тако смелошћу целокупне замисли, савртшенсством израде и умет-