Godišnjica Nikole Čupića

2 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

опет да је она превећ недовољна за самостално кретање у животу.

Преда мном тада беху отворена два пута: један ме је могао одвести у шволу — за учитеља, а други у цркву — за свештеника.

За свештеника био сам још млад и, поред тога, жикео сам у нади да продужим своје школовање.

__За то одаберем, бар за време, службу учитељску. Године 1800 Србија је, за управу основних школа, била раздељена на два школска круга: Источни и Западни.

У Источном кругу бејаше Директор основних школа неки Петар Радовановић, а у Западном Др Милован Спасић, у чију је школску област и мој Рипањ припадао.

да својега бављења у Београду, нађох се с једним својим школским другом, родом из нсточнога школскога круга, и он ме склони да иштем учитељску службу у источном школском кругу. Тога ради обојица одемо Директору Радовановићу.

Разгдедавши наша сведочанства. Гадовановић нам рече: р

— Дођите ми сутра, у по дне!

Ми дођемо тачно.

— Још нисам готов, рече он: — дођите сутра,

ујутру !

Дођемо.

— Спава Господин, веди момак: — дођате доцније ! ,

Дођемо доцније.

— Мало пре измавао је, вели слуга.

Тако смо му одлазили и враћали се неколико дана. Најпосле мени се то досади, па одем Ди-