Godišnjica Nikole Čupića

194 КРОЗ ВОСНУ, ХЕРЦЕГОВИНУ И БОКУ КОТОРСКУ

•

„Дубровник (Рагуза), некада романско-словенска, а сада српска' варош, има аристократски тиџ, као год и сви њени домови што имају племићске. грбове. Цео њен изглед и уређење опомиње на њену славну прошлост, када је била средиште велике културе, просвете и трговине.

Дубровник је у почетку носио име Рагуза, док није основана Варош од досељених бегунаца из града Епидавра (сад Цавтата), у половини УП века. До Х века носио је Дубровник тип латински; од Х до ХУ века мешовити, а одатле има словенски

облик. (Види Уовј Кгоз ПОпђгоушкК).

Некада се је Дубровник пружао од Св. Јакова па све до Гружа и Лападе, а сада се простире, у главном од Плоче на источној, па до Банинова, на западној страни, одакле је веома леп поглед на море.

Варош је озидана на последњим стеновитим окомцима брда св. Срђа, на чијем врху налази се горостасни Фор Јирегај кога је подигао маршал Мармон 1806 год. када су Французи Далмацијом владали. Они су тада и путове просекли.

Главни (југоисточни) део вароши опасан је старим дебелим градским платном, на коме се надазе многе четвртасте и обле куде, од којих најзнат_није су: Минчета, Ловренац и Бокар (пехар).

Сад је нарочито обновљен део града према пристаништу и кула Ловренад.

1) Досељавањем Срба из Херцеговине вајпре је прогрушан романски елемент у Дубровнику, а постепено српски елемент прелио га је са свим у себе, како бројем тако исадобијањем положаја и властеоских права. Многој од чувених аристократских породица зна се српско порекло. Тако, чувева властеоска породица Гоца-Басели (Гучетићи), која има дивну балту у Трстени (Каноси) повикаа је из Херцеговине; њен родоначелник је Вук Овчареввћ из места Овчарева у Херцеговини. ,