Godišnjica Nikole Čupića

3926 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

„Љљали по Поморављу силне чете султанове, истим су патриотисмом пратили и овога века, очајну ону и несравњену борбу за, слободу, која се у Шумадији вођаше. — Кад небо тутњаше, чињаше им се као. да трешњави топови пуцају; кад месец помрчаваше, вероваху, да су Турцима дани избројани; већ два три појаса помрше очекујући братску војску.... Отуда се, што је и Ал. Јовановић запазио '), готово половина врањ. нахије као слободна давно осећаше. — Пчиња и Пољаница одавно беху Турцима неприступне, Још има живих стараца, у врањ. окр., који причају о опустошавању севернога краја врањ. округа — 1809. године. Када Кара-Борђе уложи сву Шумадијину снагу, да се пробије кроз турске орде и да изиђе на Ситницу и Топлицу, чувени јунак у врањ. округу (и лесковачком срезу) Стреља“) продре са својом четом те побуни долину Ветернице и на, „Дервену затвори пут= турским четама које к Нишу врвеху.

Али катастрофа наша на Каменици разруши многе наде. Тада Турци, односно турски башибозук, навали и на побуњени врањски Дервен. Много људи тада Турци посекоше, и много жена у ропство одведоше. Тада Метмед-паша врањски запали манастир кацапунски Св. Илије“), тада обеси калуђере, спали црквене књиге и манастирско имање присвоји.

Овако је исто Власотиначки устанак (1828.) захватио северо-источни крај врањ. нахије и Власину.

') Гласник уч. Друшт. ХИХ, 842. · 3) М. Ђ. Милићевић („Краљевина Србија“, лесковачки округ, М. В. Веселиновић. („Бег и бегџија“) 3) Опширно види у мојим „Останцима старива4...“