Godišnjica Nikole Čupića

26 « из СВОЈИХ УСПОМЕНА

са женом и, како говораше, од њезина зла посрне у трговини, пропадне, запетља се у дугове и, најпосле, побегне у Лешницу, где се прими писарске службе у општини, само да храни хлебом себе и своја два красна синчића, који су оба били моји ђаци.

Сава. бејаше човек слаба здравља, а уз то веома миловаше угодност при свој својој великој сиромаштини. Носио је вес, дугачку антерију од ћитајке, и кратко ћурченце, које би чешће тек на једно раме огрнуо. У рукама је готово свакад имао дугачак јасминов чибук, а на ногама плаве памучне чарапе, и потпећене сереске ципеле.“

Поред своје писарске службе у општини, Сава је зарађивао по коју пару и пишући људма документе о куповини земаља, јер су онда, иза исељења Турака, многе дринске родне земље куповане а и препродаване. Те документе Сава је различно називао: тапмија, темесућ, и писмено...

Како их је различно називао, тако их је различно и таксирао. Како је сваки тај докуменат другојаче састављан, тако је и цена сваком била друга. Тек ни један није смео бити кратак. Врло је редак био који се могао свршити на другој страни од табака.

Ја сам са Савом лепо живео. Гледајући често колико он троши мастила и колико нашара хартије за малу ствар, нисам могао да се домислим рашта то све чини |

Један ми случај поможе да и то сазнам.

3 Потпунија слика овога Саве има у мојој причи: Драга лража од вере...