Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 31

~ ————————

— Добро вам вече, добри људи!

— Бог дао добро! одговорише. они, и узеше ме питати: откуда тако !

— Кажем им ја, вели Пера: — одашта сам се уклонио, и замолим да ми даду преобуке, јер сам сав био мокар.

Кафеџија мн одмах даде све.

У Јањи је остао мало времена (само докле су Катане разбијене, и докле Вучић није стигао у Шабац), па се онда вратио кући, која му је била јако оштећена, а коњи из хара сви одведени !

Цера се о том није никад жалио. Само је причао, како никакво Народно весеље (као што је он шаљиво називао сваку буну), не може да прође без штете.

Као пријатељ „уставобранитеља“, волео је оно стање које се је створидо у Србији 1842 године, али никад није оговарао, а још мање, ружио оне који су пре тога управљали Србијом.

Волео је школу и просвету. Поштовао је људе од науке, нарочито је уважавао оне који се не размећу својим знањем. Хвалишама је могао насмејати се при свој својој збиљи, па макар то било и у његовој кући.

Тривуновићу су често долазила шабачка гоепода у госте. У таким случајима, готово свакад, Пера је и мене звао на ручак, или на вечеру. Једном, после ручка, његови гости: Стојан ОбрадДовић, Павле Радовановић, и Никодије Ћирић, заметнуше, не знам како, разговор о том шта значи реч чертог, у црквеним књигама! Стојан Обрадовић миловаше показати се да зна, и тада ућуткујући све друге, узе доказивати да реч чертог значи