Godišnjica Nikole Čupića

38 из СВОЈЊХ УСПОМЕНА

Из Сарајева оде у Мостар, где га је владика херцеговачки Јосиф произвео за свештеника, и учинио својим протосинђелом.

Из Херцеговине је отишао у Црну Гору, а одонуда сиђе у Боку Которску, походи Дубровник и Трст, па дође у Карловце.

Године 1838 вратио се је у Србију и најпре је био у Светој Петци (Параћинској); па у Раваници, Раковици и, најпосле, у Троноти.

После кратког бављења у овој последњој обитељи, Јанковић дође, у почетку године 1850, у Петковицу.

Тек овде је Самуило показао шта може вредан, одушевљен и умешан старешина да уради за своју обитељ: засадио је вотњаке и винограде, окрчио ливаде и њиве, заградио манастирско имање, скинуо брдо у порти, оправио цркву, и ћелије начинио са свим из нова. У ову грађевину уложио ~ =војега новца хиљаду талира !

Тако велики усталац за интерес Манастира,

ховице, а умешан с народом и старешинама, он

спевао у свакој намери својој.

Године 1858 владичанска власт произвела га , Архимандрита, а године 1859 био је члан учке јепархиске консисторије, где је, по одласку скопа, био и управник јепархије за неко време. Године 1861 Самузло се вратио у М-р Пету, где је и преминуо 10 новембра 1867 године. Архимандрит Самуило је радо књиге куповао тао; сиротињи је помагао, и сиромашне ђаке жавао.

Пред своју смрт, располажући своју не велику еду, оставио је на потпору духовне књижевно-