Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 43 имали не једну бодљикаву реч за старога јунака који је веровао у потпуну своју очинску власт.

Кћер своју Тешњак је дао у кућу Пејића. Слика Тешњакова налази се у моме ОмеруЧелебији. Тешњак је био човек крупан, висок, већ стар, ћедав и крезав, п уза сваку трећу-четврту реч говорио је: Арца пурца. Шта му те речи значе не знам. А неки шаљиви Лешничани. с тих речи, звали су Тешњака Арцапурца !

— Хајдемо арцацурци на ракију!

Како је поштоноша, идући од Шапца ка Лозници, обично свраћао у Тешњакову кавану, то сам п.ја у поштанске дане и сате редовно свраћао Тешњаку; а први лешнички трговци у њега су седели, ракијали, и разговарали се скоро свако вече.

Јован Чивић. У Лешници је онда живео, и држао механу, неки Јован Чивић, човек стар, и са свим сед.

Овај Чивић био је један од оних Срба, које су Турци 1813, у Лешничком Шанцу, заробили и отерали у Цариград. У том ропству Чивић је остао дуго, намучио се много, и научио турски као прави Турчин. После дуга и тешка робовања, заузимањем Кнеза Милоша, Чивић буде ослобођен ропства, заједно са још некима, и дође у Лешницу, где се настани да животари.

И, што је за велико чудо, овај човек, који је у свом веку толике муке препатио, и толико света видео, није хтео никад ништа причати. Обично је седео, пушио, и ћутао.