Godišnjica Nikole Čupića

Растанак о Лешницом

По распусту деце кућама, 20 јула, ја оставим Лешницу, и кренем се у Шабац, одакле ћу у Београд, и у Рипањ кући.

Један од. најбољих мојих ђака, Димитрије Петровић „Прота“, кога је издржавао Пера Тривуновић, па је, по смрти овога, остао без игде икога,. обиште око мене, гушећи се плачем., Моли и куми да га поведем. Шта сад да чиним; Водити га немам куд, јер ни сам не знам шта ћу од себе, а видим да ни остати нема где. Најпосле узмем га у кола. Свратим у Богатић, те се опростим с Капетаном Никодићем, и оданде дођем у Шабац.

Одем Владици Јанићију, и замолим га да прими Димитрија, кога је он и лично знао, као одличнога певца. Владика је свакад држао по неколико ђака, којима је давао стан и храну, а за одело старали су се сами они. Али мој Димитрије није имао ни ко би му се састарао за иглу и конац, а камо ли за Бошуљу и хаљину!

И то ја казах владици.

— Остави га, човече, у овој царевини, рече Владика смешећи се: — у оволику конаку могу зар живети један Владика и један Прота, који тебе, мирјанина, Љуби у руку!

ГОДИШЊИЦА Ху! 4

~