Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 111

„шака, који се сви зову именом својим јеничари, „они су пред самим царем турским славни војници „за војевање, вешти у ватреноме оружју и силни „борци, али сви они нису учени војници“. „Али ву „они сви — пише одмах за тим — за бој и воје„вање рђави и у боју се држати не могу што они ууправо не знају како се бој бије и на војсци во„јује; и сви су они људи слаби и тешки и нису „војници. Њихова је навика да седе на миру у „својим кућама (стр. 42)“.

Као што се види, писац од ове оцене не издваја никога, али он опет за то друкчије говори о Арбанасима п о Бошњацима.

0 Арбанасима говори онде где помиње АрнаутБеоград. Ту бележи како су Арбанаси мусломани (лоди турские), а језик им је арбанаски, њихов, „и у своме крају они сви говоре својим арбанаским „језиком, а земљу у којој живе зову именом својим „Арнаутлук. МИ у свој турској земљи они су пред „дарем турским бољи од свију, п људи су чврсти „и јаки и у борби снажни борци, и као такви су „чувени међу људима, али ни њихово војевање није „учено војевање. И у целој области арбанаској, по „селима, у вући, на путу, свак носи припасану „сабљу, пушке и велики нож: такав је у Арбанаса „обичај. И они по томе своме арбанаском обичају „сви тако иду свагда справни: таква им је при„рода (стр. 87—88)“.

При Сарајеву враћа се на исти говор поводом Бошњака, где се чита ово: „А од људи ћеш чути „свуда ово. У целој турској земљи, пред царем „турским, ова је област на другом месту што се „тиче славе војничке и људи тврдих и крепких за „бој и борбу. И те две области, Арнаутлук и