Godišnjica Nikole Čupića

134 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„богатијих и најзнаменитијих, које се зове епитроп „(старалац). Тих осам лица састављају неку врсту. „изборног суда који пријатељским начином рае„правља спорове међу хришћанима, да се они не „би морали обраћати суду турскоме. Достојанство „ових народних изборних судија даје се само по „ошштем поштовању и по старости. Људе који би „то уважење стекли, били не били у дужности, на„зивали су геронтима или аржонтима (старешинама), „и они су се од других и оделом разликовали. „Ма да Атињани добро осећају терет турскога „тиранства и ма да је далеко од њих и помисао да „се умешају у што било против султана, опет су „они увек готови да покажу незадовољство и да „потраже правицу и исправку, ако би чиновници „Њихова права повредили. Један такав доста зна„менит случај догодио се док смо се ми бавили у „Атини. Нови војвода, који беше дошао, наметну „некакве нове таксе на њих и на робу њихову „против свакога права и разлога, да би што пре „извадио новац што је код кизлар-аге утрошио да „то место себи изради. Три главне аге атинске »беху, уз то, три брата, и договорише се сви да „их муче свима тиранским и суровим начинима, само „да извуку свој новац. Не могући већ више подно„сити, Атињани се договоре те пошљу у Цариград као изасланике два брата од породице Лимбона „С великим поклонима за кизлар-агу. Кизлар-ага, „кад је саслушао жалбе њихове, натури војводи „велику гмобу, истера из службе градскога агу, а „она остала три аге, који су сви у том договору »били, отера на робију. Браћа Лимбони вратише „се као победници на велику тугу атинских Турака,