Godišnjica Nikole Čupića

182 Писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

Каводукати; а пред вечер 1 (18) Јулија етигосмо у пристаниште Крфа, старој Коркири, отечество свјатог Спиридона, који и дан данашњи овде цјелокупан у кивоту лежи.

Син мој! Крф је толико важан, по древности и по својему политическому, стратегическому, трговом и географическом положенију, да заслужује особитог труда и више времена, на које ћу ја друго, спокојније време посветити; а сад само као мимоходом путнички тичем се њега, да бисте читајући ово писмо и гледајући на карти Европе, видјети и разумјети могли путешествија оца вашег. Ништа мање, као мимогред, говорим: Остров, а и град исти Крф јест очароватељан. Он је столица Јоническије седам острова, а житељи његови јесу при: родни Греци Јони, који почти у свему много разликују се от Греков Пелопонеских, а особито · карактером, нравом, обичајима и пјеснами. Јони ако и јесу Грци подобно Морејцем, но јесу по већој части поштени и правдољубиви људи и у ријечи тврђи другије Грках.

У Корфу ја нисам се дуго бавио, и зато осим мојих главних пријатеља, регента свију седам Јонически острова, Доктора Гангади, г. Антонија Конди и тенерал-консула Француског, г. Д. Сав-Саувера, више ни у кога ни био, ни примио нисам. — Овде помисливши мало о Вашеј љубезној родителници, Књагињи Васојевичкој, за знак моје битности у Европи, купио сам јој једну драгоцјену велику шаљ, баш по њеној и жељи и вкусу.

Свиданије моје е' консулом Енглеским у Превези, Господином Саундорсом, било је неопкодимо; зато 8. Јулија сјевши на један Превезански брод, на трећи дан стрећно стигох у пристаниште Превезе,