Godišnjica Nikole Čupića

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА [83

и послије дванаестодневног мојег пребиванија у њој опет сам се вратио у Корф, гди сам стигао 20. Јулија, баш у највеће врућине.

Сад пак у пристаништу Крфа, идући из Тур. ске и наодећи се у карантину, ја нисам могао имати те згоде, које би се хотјеле за мене, недоставивше ми постеља, недоставивше ми добре воде за пиће, толико више ја, кој не пијем ни вино, ни ракију, нити пушим, нити употребљујем дуван от носа. Здравље моје овде от дана до дана све више и више подвергаваше се опасности, а брода за Скадар, или за Дурацо сасвим не бијаше. Најпослије, ва не разбољети се, у оваком стању за благо расудио сам гдигод у горе и планине утећи, и ако баш за ништа друго, а оно барем за једну добру воду, која је у свима болестима највећи доктор. И зато 25. Јулија, сјевши на један Кимариотски брод, оставио сам Крф; но тек што смо се на један час пута удалили от Крфа, ал страшно бљување и немплостива грозница спопадоше ме, тако да сам без чувства три дана као мртвац лежао. Сви су мислили, да већ от мене живота нејма. — 28. Јулија рано пробудим се, отворим очи и видим сеу једном малом усамљеном пристаништу, окружен височајшими горама. Покрај нас јошт бјаху двије подобне нашој лађице, на којима се наођаше само по један чувар, а на нашем броду више от једног морнара не бијаше, сви прочи разишли се бјаху по својим домама.

Сад питам ја: гди смо:

— У пристаништу Кимариотском Вуно.

—- А село гди је: и

— Један час хода одавде преко ове високе планине, рече ми морнар.