Godišnjica Nikole Čupića

184 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

Ја сам био веома слаб, но лак. Упут сам 34желио штогод појести и добре воде напити се. Воде доста, но јела нимало. — На други дан рано на једној мазги сјевши, доведоше ме у село Кимариотско Вуно, код једнога из поглавицах, два брата Јанко и Маргарити Казнетис, гди сам цијелије петнаест дана боловао, но не толико опасно. Вода и воздержаније от јела, а такођер и ричиноје уље били су моји највећи и најбољи Аијечници. — Ве-_ лим, у мало не оставих и кожу и кости у Крфу. — Хвала горам и планинам! Хвала мојеј осторожности и хвала Кимариотцам села Вуно, Јањи и Маргарити, који су ме у болести пригледали и послужили! Хвала им, и по тисућу пута хвала! А Вам, као мојем сину, заповиједам, да бисте за мене, ако Вам икад до руке дође, овој фамилији отхвалити.

Кимариоти су дјејствително на гласу и на мору и на суво као ајдуци; но за мене иу својој кући дјејствително били су поштени. Ово је старо поселеније Албанцев; они мало грчки знаду и говоре. својим природним језиком Албанским, но не толико чистим. Ур

Пошто сам већ довољно у силами био, да сам могао полако ходити, оставио сам Вуно и Кимариотске горе планине и на. једном из бродова Кимариотски покрај Авлоне стигао сам у Дурацо, гди ме је грозница посијетила, али не тако силно, као у корФиотским водама. Дурацо је стародревно населеније јошт от Грках остало. Он је обведен стијенами и башњами по древному обичају и искуству укријепљен, а око њега шанац ископан. Но све то ни к чему не служи, све је у веткост дошло и изван сваког употребленија. — Дражајши мој син! Не-