Godišnjica Nikole Čupića

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 185

мојте заборавити, да је овај град некада дика Римској монархији био, који данаске, осим једније изломљеније столпова мраморни и натписах Римски и Јелински, и такођер и које г дје по стијенама извајаније кумирах, от величија свога друго сачувао није. — Внутрено устројство улица и домова овог града није достојно ни најмањег вниманија. Смрад, поган и нечистота јест то, што путник овде најприје видити може. — Житељи јесу Албанци чисти и чистим Албанским језиком говоре, впрочем веома дивљи и нељудими.

Моје је жилиште било код њекога доктора њемецког, кој се у Турској служби по карантиној частију ухљебљен находио. И то ми је много помогло у мојој болести. |

У петак послије захожденија сонца 22. Августа ја сам оставио Драч (Дурацо); но будући да је цијелу ноћ тишина на мору била, то прије зоре нисмо се могли ни на корачај макнути. Зато 28-га на час прије восхожденија сонца дуну облагопријатан вјетар, кој нас онда, кад сунце у море падаше, у устије ријеке Бојане донесе. То је било у дан суботни. Сутра дан, недјеља, ријеком стигосмо у Скадарско пристаниште Обот, два часа далеко от града; а 26. Августа једва на силу стигох у Скадар, кој у оно време у веома мутном стању бјаше.

Ради мојих далеких претпријатија нуждно је било добро освједомити се о положенију дјел нашије горах и племенах у отношенију Турске, а такођер и у призрјенију Росије и Аустрије. — Овај толико важни предмјет задржао ме је овде почти двадесет и један дан, гди впрочем у мало погинуо нисам измјенически. Турци, који већ одавна као