Godišnjica Nikole Čupića

186 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

вуци скреже зубма на мене, договорили се били, да ме из пистоља убију на улици полазећи, или на шетњи; и зато премда би потребито било јошт мало више задржати се у Скадру набљуденија ради за интригом чужестраном у ове крајеве, у свој птњи морао сам се уклонити. — Моје впрочем свиданије и објасненије с: Абди пашом Скадарским дали су ми јасно поњатије о могушчеттву Султана у ове крваве крајеве. Абди паша, као човек мени из давна, познал, није утајпио от мене своју политическу слабост. Говори он:

— Ја сам овде просто више набљудатељ, него ли повелитељ. Ви видите, што се чини по Стамболу и от Турске. Ви видите, да ја нејмам никакову исполнителну силу, с којом би могао заставити, себе и права мога цара уважавати; а зато као сужник и сам затворен сједећи у овој крјепости, нити могу и нигдје излазит, и јесам више свједок овог беспоретка, него ли властитељ зауставити их. Крвопролитије, које се у овим крајевима чини, већ ми је обикло и ни најмање не беепокоји ме. Што. се пак тиче Черне Горе, то политическа полза мога цара иште, да се мира е' њом нејма. Наша међусобна свађа више нам је полезна, него ли вредна, и проч.

Велим, у свој итњи ја сам морао оставити Скадар, с" намјеренијем, као мимогред посијетити моја племена и отечество моје Горњи и Дојњи Васојевићи. Ево вам, љубезни син мој! у кратко моје путешествије от Неапоља, царствујуштег града Неаполитанског краљевства, преко Сицилије, Калабрије, Корфа, древног Епира и верхње Албаније до Скадра

" на Бојани —- мјеста, љубезно дијете моје! која