Godišnjica Nikole Čupića

188 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

ја ћу ударити преким путем преко Бијелог Поља, преко Сјенице, Јавора и Чачка.

Родителници Вашеј, Књагињи Васојевичкој, от моје стране поцјелујте обе руке, уста, очи и њене прелестне косе. Кажите јој, да јој и иглу, с' којом шије, цјеливам. — Обнимите и слатко от мене поцјелујте Вашу браћу и сестру, Књазеве Свјетислава, Бранислава пи Јелисавету ; а Вас заочно грлећи, по тисућу пута цјеливам.

С' Богом! — Јесам, љубећи Вас,

Ваш до гроба родитељ Књаз Васојевички Нинолај. У Скадру на Бојани. Недјеља, 21. Септемврија 1841. љета.

Дополненије повјествованија у Превези, која лежи баш против самог миса Акцијум, гди је Јулиј Кесар разбио Антонија у Артском, или боље рећи, Амвракијском проливу. — Овде, као човјек у овом крају познат, ја сам био приглашен на жилиште у њеког Епиротца касапина Јањи Дипалдо, човјек, кој је много у свом животу и зла и добра видио. Он је воспитаник извјестног отметника Турског, Тепелен Али паше, кому су у 1820. љету отејекли главу и у Цариград понели. — Једно вечер послије вечере за трпезом мој домаћин у разговору о карактеру Грчком поче ми историју сопственог живота приповиједати. Говори он:

— Господин Књаз! Ја сам сву моју младост све до паденија Али пашиног при њему провео. Ја сам био један из најљубимих његових придворниках, и ја сам био код њега, као тајни хранитељ сокровиштах његових. Његова ме је смрт помогла,