Godišnjica Nikole Čupića

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 189

и све, што видите, то ми је от њега остало. Послије његове смрти, ја будући пресљедујем његовими непријатељами, принуђен сам био присајединити се к једној чети ајдуках грчких, с којима сам ја цијеле три године четовао. Ја сам био млад и на све хитар и може бити да би и во вијеки с њима остао, да ме није једно само гнусно опстојателство от овог поганог друштва отргло. А имено једанпут дошли емо у једно село, које се зове Врахори. Ту су нас христјани поштено примили и свију тринаест у један дом умјестили, гди је домаћица била трудна и већ близук рјешенију бремена свога, и готовјаше нам вечеру. Два ајдука от моји другара, обадва истини и прави Грци, почеше да се препиру међу собом: шта је-у утроби ове бремене жене наше домаћице: Један говораше и доказиваше, да ће ова жена родити мушко, а други опровргаваше, говорећи: није него женско! Најпослије опкладише се о једну боцу вина, који изгуби да плати—и у исти мах онај, који доказиваше, да ће родити мушко, трже от појаса нож и жени распори утробу, гди дјејствително лежаше мушко већ живо. — Е! ево видиш, да си изгубио једну боцу вина! рече своме другу. Видиш, да није женско, него мушко, указивајући на дјетородни уд младенца, који се већ полу мртав по утроби матергној премећаше.

— Ах, Боже мој! рекох ја; је ли могуће, да је то истина, што ми говориш '

— Ја Вам то говорим, што ме је принудило удалити се от овог поганог друштва. — Видите ли, Књаз, поступак грчки с' Грцима! Истина, ја сам сам Грк, Албанац Грчки, но нејма невјернијег и поганијег човјека на свијету от Грка. — Ево видите, Ви сте сада међу Грцима, грчким језиком