Godišnjica Nikole Čupića

190 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

говоримо и грчки хљеб једемо; али никада Грку не вјерујте. Ја боље знам моју нацију, него Ви. Послије вишереченог ужасног и грозног поступка наше погане чете у Врахори, ја сам утекао овде у Превези, оженио се и окућио, као што видите. — Но, што Вам се чини от моје повјести '

— Ужасно! рекох; кожа ми се јежи и помислити. Сад, љубезни мој син, Вама, кој јошт ни сви-' јет, ни људе не знате, нека Вам буде ово за правило, да у Грку вјере ни чувства нејма. -— Главна у Грку добродјетељ јест склоност к наукама, а све је проче у њему порок. Ријетко који да се нађе из њих човјек с благородним мислима и чувствами.

Из Превеза пак послије дванаестидневног мојег пребиванија у њој опет сам се вратио у Корф, гди сам стигао 20. Јулија, баш у највеће врућине. —

Повраћајући се из Шревези, рећи ћу Вам, да је ово мјестоположеније очарователно. Оно образује полуостров, кој је, као шума густа, усађен масличним дрвами. Ова се маслична шума около Превеза почти на два часа хода простире. А сви вртови јесу пуни лимоними, португалними и шипко вими дрвама, који мирисом својим обајавају проходећег. — Велим, ово бт био заиста рај земни, да љетом грозница немилостиво не истребљује људе и служи гробницом житељам без изјатија. — Ми смо овде са свом фамилијом (без мало три године нечуветвително провели, умилно се по овој свјатој шуми прошетали, попграли и весели часова проводили. Често и почти сваки дан пред вечер или послије подне ми емо у овој шуми под сјеном свјатог масличног дрвета кафу или чај пили. —— Овде су се Свјатислав, Бранислав и Лиза играли.