Godišnjica Nikole Čupića

_ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 193

У политичном погледу бијаше дакле Превала, подложна византијским царевима, а по црквеној јурисдикцији епископу Римском, што и послије свеђ тако оста.

У У. се вијеку деси сеоба народа. Остроготи освојише Италију и заузеше римску Далматију.

Тек византијски цар Јустинијан 227—569) изгони их из Далматије и споји је опет са Превалом, па одонда оста сва земља под источним царевима. У УП. се вијеку доселише у ове земље Срби и Хрвати, између којих на приморју ријека Цетина међом бијаше.

У посљедњој четврти 1Х. вијека бијаху Срби под двјема епископијама, од којих једна опстојаше у Расу, а друга у Дукљи.

Рашка, је епископија основана у дане великога жупана Мутимира (1991), а бијаше зависна од патријарха Цариградског.

У Дукљи бијаше стара епископска столица, која је постала ваљда одмах иза цара Дуклијана, кад је одијељена Превала од остале Далматије. Зна се за епископе Дукљанске од године 450. до 900. Године 877. би Дукља оцијепљена од митрополије Спљетске, те поста и она митрополијом.

У почетку Х. вијека би Дукља разорена од Бугара, а онда биће да је нестала и тамошња Митрополија. У Х. вијеку сва земља насељена Славенима, а Романи држаху само градове. Тада опетојаше темат Далматија, који обухваташе само пет примореких градова: Задар, Трогир, Спљет, Дубровник и Котор; а који на југу довизаше до ниже Будве. Јужно од те области почињаше темат Драчки, чија

ТОДИШЊИЦА ХУП. 18