Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРЕВА. У Боци БОТОРр СКОЈ 2001

Цар је Душан уздигао године 1346. српску Архијепископију на Патријаршију, а важније епископије на митрополије; међу новим митрополијама би и Зетска."

Судбине митрополије Зетске иду доњекле упоредо са судбином саме Превлаке. При распаду српске царевине поста Зета независном државом под династијом Балшића, који већ отприје бијаху жупани Зетски, а клетвеници цара Уроша. Превлака, са манастиром Св. Михаила, бијаше већ године 1366. под Балшићима "; а кад ови године 1368. постадоше самодржавни господари српскога приморја, нађе се под њима и митрополит Зетски, чији је положај свакако остао нетакнут, јер промјена свјетовне власти ниучем не утјецаше на старије уређење српске цркве.

Међусобне борбе српских великих властела не узнемириваше митрополита иа Превлаци; за њ је опасности могло бити тек од вањскога иновјернога непријатеља.

Тежња Ђурђа 1. Балшића да предобије град Котор, његов напад на исти године 1369, и мржња котореке властеле на Балшиће: учинише да се град Котор 1370. својевољно подложио Људевиту 1. краљу Угарском.

Овом дедикцијом по први пут се отворе врата туђинском утјецају на прилике у заливу Которском, који је све до тада искључиво српски био.

Године 1378. бијаху обале Которскога залива под трима властима. Травунеска (сјеверна) обала бијаше под Николом Алтомановићем, одметником цара Уроша; град Котор под номиналном влашћу угарске круне, а зетске (јужне) стране бијаху под Балшићима.