Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

219

стање у којем је затекао 18910 године православну цркву у Боци Которској овим ријечима:

„ У Боци Которској имало је духовенство источнога вјероисповједања при републици Венецијанској мало неко утјешење и нешто мало више добра, него далматински клир. Будући да су у Боци Которској два дијела закона источнога, а трећи дио римске цркве, међутим сви прави Славени, једнога рода и по Христу права браћа; друго: што су Бокељи, колико сам ја у биће мога викарства међу њима стојећи искусити могао, славни и у оружју храбри, и што су пловећи по мору себи доста проевјећења прибавити могли; а треће: што граниче е народом самовласним Црногорским, који је сав источнога вјероисповједања. Венецијанска је република била из неке политике допустила црноторским митрополитима да могу над бококоторским клиром у црковним стварма неку власт имати тј. цркве освећавати, клирике рукополагати и народ походити, и то је било и под аустријским у 9 гсдина. владањем (1797——1806) и све до доласка Француског оружја и мога прихода у ону провинцију, како велики викарије епископа Далматинског. Но будући да је у Далматији и Боци Которској народ без семинарија и без других школа лежао у крајној сљепоти, непросвјећењу и самовољетву, зато ни исти упоменути црногорски митрополити нијесу могли поставити самовољни онај клир и народу црковно благочиније, јер гдје је рат или каква ларма, ту је први војвода пош“...“

Крајем године 1810 тј. доласком новога великога викарија Зелића у Боку, преста јурисдикција митрополије Цетињске над православном црквом у Боци Которској. —