Godišnjica Nikole Čupića

222 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Епископи од Рајачића па до Кнежевића иђаху на рукоположење у Сријемске Карловце.

У Боци Которској бијаше епископскиг викара, који стојаху у манастиру Савини крај Херцег-Новога, а слијед“ им је оваки:

1. Ђенерал-викарије архимандрит Герасим делић (1810—1812).

2. Архимандрит Никанор Богетић(1812—1822)

8. Јеромонах Софроније Ђучић (1822—1825).

4, Архимандрит Макарије Грушић (18291845). 5. Архимандрит Иринеј Поповић (1846—1862)

6. Архимандрит Атанасије Чурлић (13691872). Осим Зелића, сви други имадијаху наслов епископског провикара.

Царском одлуком од 16. Марта 18253. наређено је, да епископ Далматински преко године подуже борави у Котору; него то бијаше тешко извршивати ради удаљености од Задра, гдје је столица епископска. |

На молбу од 16. Јуна 1867 православног народа округа Љококоторског п Дубровачког, одобрило је Његово Величанство цар Фрањо Јосиф 1., одљуком од 25. Октобра (6. Новембра) 1870, да се установи источно-травославна епископија која ће обухватаги предречена два окружја, а са столицом у Котору.“

Одлуком од 25. Фебрџара (8. Марта) 1871 пак, именова Цар архимандрита Герасима Петрановића за православнога епископа Бококоторског и Дубровачког.

У српски писаној чарској повељи од 23. Јула 1874 о утемељењу епископије Которске, каже се