Godišnjica Nikole Čupića

230 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

сагез, ш+ зетаз еб ћаес општа пипат Ессјезјат ез5е“. (Кагјаћ, ЈПумпесшип васгит, УП. р. 18).

3 Раскол јавио се већ у 1Х. стољећу, кад је папа Никола [. године 8638. вргао анатему на Фотија, патријарха Цариградског. Али послије су се цркве, римска и цариградска, опет приближиле, те не дође још до коначне подјеле.

Коначна диоба између источне и западне цркве настала је тек 16. Јула 1054, када је папа Лав 1Х. анатемисао Михајила Керуларија, патријарха Цариградског; на што Михајило и ослала три васеленска источна патријарха вртоше са своје стране анатему на Лава 1Х. (Васеленски су патријарси: Цариградски, Антијохијски, Јерусалимски и Александријски).

+ У вријеме средњевековне државе српске био је Архијепископ Барски поглавник свих српских католика, а називао се приматом Српским (Ргппаз Зегулае).

Ко прочита историју Барске Архијепископије у Фарлатијевом дјелу „7 Путсит застит“, (књига УП), доћи ће до увјерења, да су се у средњем вијеку католичка црква и српско име добро слагали.

5 Гласник срп. уч. друштва, књига 57, Биоград 1884, с. 75; састав архимандрита Нићифора Дучића „епископије Зетска и Дабарска“.

5 Споменик ХХУШ. срп. краљ. Академије, с. 38, напомена 126.

" Просвјета, књ. 1. Цетиње 1892.,- с. 14; састав архимандрита Илариона Руварца „Владике Зетске и Црно-горске.“ |

8 Просвјета, #ћ1д., с. 14 и 15.

" Гласник срп. уч друштва, књ. 57., тад, с. 79, напомена 2. |