Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 937

као и данас насељена Србпма. Даровштинама српских краљева и кнезова стече Дубровник мало по мало све приморје између Неретве и ушћа залива Которског. Краљ Стефан Душан уступи Дубровчанима 1333 године Стон и Рат (Пе: љетац), а послије добише од властеле српске све Конавле. Свуда ту бијаше народ православне вјере, али га Дубровачка госпоштина преведе на римокатоличку не трпећи другу вјеру на своме земљишту.

Православни што се досељаваху из Херцеговине у град морадоше или пријећи на католичку вјеру, или чак у манастир Дужи (код Требиња) ходити да одстоје литурђију. При крају ХУШ. вијека окрену се на боље. Кад Руси бијаху разбили Турке у поморској битци код Чесме. дођу са својим бродовљем под Дубровник, те учине с дубровачким кнезом уговор, у коме се исти осим осталога подвезује, ла ће се саградити православна црква у граду; него то се ипак не изврши. Текем године 1790 купе њеколике православне породице једну кућу изван самога града, у коју смјесте свећеника, који ту служаше литурђију.

А то је био почетак данашњој српско-православној опћини дубровачкој. (Испореди: Шематизам епархије Бококоторске, година 1876. с. 7—10).

5 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1896. с. 83.

55 Шематизам епархије Бококорске, године 1877, Ф. 5—9.

856 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1878, с. 33. 57 Споменик. срп. краљ. Академије књ. ХХУШ. с. 29.

55 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, с. 6.

5 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, с. 8.

% Шематизам епархије Бококоторске, тод. 1893, с. 40.

7 Шематизам епархије Бококоторске, год. 1877, с. 8.