Godišnjica Nikole Čupića

970) ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

рочито с оне стране, која је најмеродавнија у питањима те врсте, — од стране оних, који су своју оцену ослањали на Физиолошка испитивања. Ма колико изгледала подесна за накнађивање кретања, потребних организму, ма колико била примамљива, са својих брзих последица, — она је, може се рећи, у опште штетна по целокупан организам човеков.

Улазећи у оцену немачке гимнастике, приметићемо одмах, да баш оне стране њене, које су јој јако цењене и које су је уздигле, подлеже оштрој критици.

Оно, што јој је стекло највећега гласа, чини највећу ману њену, а та је: што је сву пажњу концентровала само на брз и снажан мускулни развитак, а на штету осталога организма. Имаћемо прилике да у другом делу овога одељка расветлимо ову штетност брзог и прекомерног развијања мишића. Овде ћемо само поменути, да је немачка гимнастика тиме постала једнострана, потиснувши у позадност све игре у којима се трчи, као и оне, у којима се огледају хитрина, самопоузданост и приролна, слободна кретања. А напротив, баш је њих требало истаћи на прво место, као што су то стари Грци умели лепо да појме.

По Спенсеровом тврђењу :') гимнастика је вештачко кретање тела, које не даје никакве накнаде за слободна и природна кретања у играма. „Да је гимнастика боља него ништа, то признајемо; али, да она може заменити игре, то морамо одрећи“.

Ова Спенсерова оцена још од 1861. год. показује, да мишљење против немачке гимнастике нити је ново, нити без основа. · |

: 1) Едисаноп : пиеПесћта1, тога! апа рћузса!, 1861.