Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 343

Сва ова места, кад се у једно саставе и прегледају, казивала би нам да се овде радило о штампању српско-словенском редакцијом и о покушају да се у Влашкој српско-еловенском редакцијом почне штампати у оно исто време кад се у тој земљи напуштала старија бугарско-словенска редакција, па се отпочело штампање руско-еловенском редакцијом. У томе је и главна разлика међу два периода штампања у Румунији. Штампање, започето ХУГ века, које је руководио Макарије Црногорац, одликује се од штампања, започетог ХУП века, једном врло значајном разликом. У оним првим штампаним делима видимо марљиру бугарско-словенску редакцију црквено-словенских књига; ова друга нам већ показују редакцију руско-словенску. То је природно и по томе што су се штампања у Румунији ХУП века вршила већ по ексемпларима руских штампарија, а не по старијим рукописима као у ХУГ веку, и што су се штампарска слова израђивала по ономе што се налазило у најближим Румунији руским средиштима, у Лавову и у Кијеву.

И у томе баш и јесте сва знатност рада Јована јеромонаха, што је он својим Пентикостаром покушао да бугарско-словенску редакцију замени _српско-еловенском у оно исто време када се већу Румунији (неколико десетина година раније него у српским земљама) почела утврђивати руско-словенска редакција. Из напред наведеног писма кнегиње Јелене види се да то није био само његов лични посао, него да је Јован на то из некаква српског средишта, у Светој Гори упућен био. Нашем је овом тврђењу потврда у целој његовој књизи. За предговор и поговор његове књиге тежило се да буду написани по начину онда уобичајеном, само с малим јусом (а)