Godišnjica Nikole Čupića

370. ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ гони овај проклети народ. Злочиначко тиранско варварство у персијским ратовима било је извор његове досадашње несреће, а може се веровати да ће неверство бити крај овоме царству, као што му је и почетком било. С тога се не види никаквог равлога на свету, да се праве тешкоће објављивању рата Турцима, пошто је са свим јасно, да су хришћани у праву да поврате оно, што сву им неверници отели, и то тим пре што сваки султан, при ступању на престо, полаже заклетву, да ће — ако узмогне — уништити хришћанетво.“

Кроз цело ХУП столеће осећа се јак покрет у мишљењима. Мисао о савезу хришћана против Турака и о рату којим би се ових ослободили хришћански народи, хвата врло јако корена и јавља се код најсветлијих духова, те није страна ни самим великим државницима. „Нека је Богу угодно“, писао је још око год. 1626 један скроман хаџија, „те нека дође до потпуног споразума и јединства, до доброг хришћанског пријатељства међу хришћанским владарима, нека се славољубље и неповерење прогнају из њихових срца, те нека у њима уступе место храбрости и удруженим мишицама 324 одбрану Христова имена“."' Ова мисао је тако општа, а уз то тако јако укорењена, да се њени трагови опажају чак и у наше дане, кад је већ одавно прокламован основ о једнакости вера пред правом. У колико је она могла и морала бити јача у првој половини ХУП столећа, где истовремено пада по-

1 Наводу Ниса-Веснића, Порекло Међународног Права, Београд 1895, стр. 468. Видети уз то: Кикеанз Тћеодог, Пег Огвргипа АЧезв Рјапез уот емлеп Ктедел т деп Метојтеп Аез Нег2025 уоп Зш1у, Вегип 1898 и 5ећпеј Оббо, Пег Еледе та Епгора, Гетр:о 1892, стр. 118 и след.

о и ЈЕ га Јаше а. РФ

+ ~

као. њог

% сна љ