Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 378

на какве световне добити; протестанству у томе послу даје онолико исто места колико и католичанству. Да тако доиста и мисли доказ му је у његовој прошлости.'“

И ако ова мисао може појединима изгледати не само непрактична него и са свим неостварљива, он ипак држи да се она даје лако извести, ако само владари и државе у хришћанству хтедну да оставе на страну своје себичне пожуде, те се на основу вере и човечанске љубави реше на њено извршење. Пође ли се на овај посао из других разлога, онда ће он већ у своме зачетку бити осуђен на пропаст. Ваља признати да је Турска сила велика, и да је царство њено пространо и јако. Али та пространост ће му бити у овом случају од много веће штете, него што би му привидно могла бити од користи. То је био у осталом узрок пропасти евих великих светских држава, нарочито Рима. Тако је било и са Сараценима. Па ипак се између етарога Рима и Турске мора утврдити та разлика, да су Римљани освајали свуда својом дисциплином и јунаштвом, докле се напредовање Турске и њена сила и величина, објашњују једино трвењем и неслогом између хришћанских држава. Турско оружје није никад стајало у особитом поштовању код хришћана, а да је кадгод овога и било, последњи рат би то уважење са свим уништио. Предвођени војводом Евђенијем Савојским

12 Овде ћемо навести саме његове речи: „Ласкам себи бар толико, да ће ми министри, који су били оверени код шпанског двора за време моје владавине, учинити толико правде, те признати, да код мене никад других мисли нису могли запазити. Ја сам био толико обузет тежњама противним гоњењу иноверника, да сам чешће саветовао краљу, да допусти и зајемчи слободу савести. Па и ово није било доста, већ сам био узео к срцу да изра-

дим законску наснову за ограничење инквизиције, и ја и данас живим у уверењу, да је ова моја тежња доста допринела моме паду.“