Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 374 лија и Млеци по 10, одн. 5, Ђенова само 5 првих, што би свега дало 100 ратних бродова п 40 Фрегата. Писац за тим одбија унапред приговор, да је овде сразмерно тако много стављено у дужност Инглеској и Холандији, што је учињено већ по томе, што ове силе за сувоземну војску нису никако ни узимате у рачун.

У погледу галија, галијица итд. утврђена, је ова сразмера: Француска, Шпанија и Ђенова дају их по 10, Напуљска, Тоскана и Малта по 5, а сами Млеци 50, тако да их буде свега 100. Пошто пак краљ Португалије нема оваквих бродова, то би Њ. В. имало да спреми потребне лађе за пренос људи, оружја и хране. Али ће се поред ове мрнарице морати спремити и уредити још једна, са задаћом да спречи поглаваре Туниса, Триполиса и Алџира како у овој општој борби не би полетели у помоћ Султану. Ову последњу мрнарицу имале би да спреме и наоружају Француска, Шпанија и Португалија, за што би им се при подели Турског Царства уступила нарочито афричка пристаништа. Млецима је писац ставио у дужност велики број галија, с тога, што они ових највише имају, а и с тога што ће и користи из ове борбе за њих велике бити.

Пошто је овако утврдио сразмеру суделовања, сваке поједине хришћанске државе у заједничкоме рату против Турске, писац хоће да се на претходноме конгресу у Регензбургу утаначи и подела ове последње с нарочитим обзиром на важна места. Он је за то, да се свачији добитак утврди раније, како доцније не би било злоупотреба према малим државама и владаоцима, и неуспех крсташких ратова објашњује тиме, што и пре њих овакав споразум није био утврђен. Он увиђа тешкоћу ове поделе,